Turniej Tłumaczy 1998
Jan Lechoń
Mickiewicz zmęczony
Уморни Мицкијевић
Враћајући се кући са Секване стране,
Мицкијевић је своју искаљану хаљину свукао
И на кревет је легао. Стар јако он не беше,
Али је много патио и уморан већ био.
Једва је заспао, и у том тренутку
Над сребрним језером видео стару клупу,
И у сукњи, коју је оне вечери носила,
У мирису акација се Мариле сенка спустила.
Њене усне су шапутале: “Наша љубав – гробље,
Међу нама је разливено огромно море,
И дању се само борба и вођа сећаш,
Али кад затвориш очи, увек о мени размишљаш“.
Przetłumaczone na język serbski przez:
Milan Radin-Stefanovici (Austria/Rumunia)
Umorni Mickjevič
Kad se kući vratio sa obale Sene,
Flekavu je dolamu Mickjevič snimio,
Pa leľe da otpočne. Star joą nije bio,
Al.’ trpljaąe patnju i umora trene.
Jedva ąto je zaspao i istoga trena,
Nad srebrnim jezerom staru klupu sniva,
Kad s haljinom iz slavne večeri upliva
S mirisom akacije Marilina sena.
„Naąa ljubav je groblje”, ąapću njene usne,
„Prostire se ogromno more medju nama,
Danju mislią na bitke i vodje robusne,
Al.’ kad zasnią mislima tvojim vladam sama”.
Przetłumaczone na język serbski przez:
Predrag Obućina