|
Juliusz Słowacki
Kordian (fragment)
Драга! Кад бих дворе једном сузом твојом
вратит` могао, нећу, ни сузу да пушташ.
Љубљена! Треба бриљантима да блисташ.
Да се млечни пут бели светова милионом.
Хтео бих у тој дивној вили провести с тобом векове
У сред ловорика, водопада, ружа, бронзи, огледала;
А ко зна? можда сутра отвориш капке
И нађеш се очи у очи с бедом,
најсуровијим од свих призора…
Проклетство! Како протраћих све!
na język serbski przełożył
Miloš MIJATOVIĆ (Serbia)
|
